Adaptacija nije događaj nego proces
Ne počinje prvog dana u vrtiću i ne završava se kad dete prestane da plače na vratima. Ima svoje faze, i u svakoj pomaže nešto drugo.
Većina mama misli da adaptacija počinje onog jutra kad prvi put ostave dete. Zapravo je počela mnogo ranije, onog dana kad si prvi put pomislila da je možda vreme.
Prvo dolazi odluka, i ona ume da traje mesecima. Ondapriprema, kad je datum poznat i kad se stvarno može nešto uraditi. Paprvi dani, koji su najteži i za dete i za tebe. I na kraju, kod nekih, period u kom traje duže nego što si mislila.
Nijedna od ovih faza nije greška i nijedna se ne preskače. Ono što se menja je šta ti u kojoj treba.
Nađi svoj trenutak
Da li da već sada razmišljam o adaptaciji?
Odluka još nije doneta. Pitaš se da li grešiš ako ga upišeš i da li grešiš ako ne upišeš.
- Još nemaš upisan datum, a svi oko tebe pitaju kad kreće.
- Ne znaš da li dete nije spremno ili nisi ti.
- Razmisliš da odložiš za godinu dana, pa se predomisliš, pa opet.
Priprema, pozor, sad!
Znaš kad kreće. Ostalo je nekoliko nedelja i hoćeš da ih iskoristiš kako treba.
- Datum je poznat i ostalo je nekoliko nedelja.
- Kupila si papuče i pidžamu, ali ne znaš šta još treba da uradiš.
- Pokušavaš da mu pričaš o vrtiću i ne znaš koliko je previše.
Prvi dani su najteži
Plače na vratima, ne jede, ne spava kao pre. Trebaju ti rečenice za sutra ujutru.
- Ujutru plače na vratima, a ti odlaziš sa knedlom u grlu.
- U vrtiću ne jede i ne spava kao kod kuće.
- Popodne je razdražljivo, lepi se za tebe i budi se noću.
Ovo traje duže nego što sam mislila
Prošlo je nekoliko nedelja i nije lakše. Ili tvoje dete jednostavno ne pušta lako.
- Prošlo je više od mesec dana, a jutra su i dalje ista.
- Vaspitačica kaže da je u sobi sve u redu, a tebi kod kuće izgleda drugačije.
- Dete se buni i ne pušta lako ni u čemu drugom, ne samo oko vrtića.