Zašto je dete u vrtiću super, a kod kuće nastane haos?

Razdražljivost, “kenjkavost”, nervoza, slabija kontrola impulsa, “kačenje” i “lepljenje” za tebe ili suprotno (“odgurivanje”, ljutnja, bes, ignorisanje), povećana rigidnost kroz “naređivanje”, “zapovedanje”, “insistiranje” na nečemu pa onda ulazak u frustraciju ako to nije tako, izrazito burne reakcije na postavljanje granica i “ne”, otpor u obavljanju uobičajenih rutinskih radnji (izuvanje, presvlačenje, pranje ruku, sedenje za stolom dok se jede) i slično je nešto što možemo očekivati u periodu prilagođavanja, kod kuće. Naročito kod određenih tipova temperament osobina deteta, koji mogu biti tome skloniji.

Upravo sam razgovarala o ovoj temi sa Sarom Gregov Rubinić (@SaraGregovRubinić). Snimak razgovora možeš pogledati ovde.

Ukratko o čemu je bilo reči:

• Zašto je dete u vrtiću super, a kod kuće nastane haos?
• Šta je važno u poslepodnevnom vremenu kada se dete još prilagođava? Šta mu tada treba i kako mu možemo olakšati prelaz iz vrtića u kuću?
• Koje povezujuće igre možemo ponuditi detetu nakon vrtića?
• A gde smo mi u svemu tome? Kako uzeti u obzir vlastiti umor i kapacitete i pomoći detetu, a da ne zaboravimo na sebe?